Ivan Lovrenović

LUČENICA PURA

Istrčaše đavli
S urocima svojim

I na miru ostaviše
Kuću okrštenu

Ne podnose lučenicu
Što je baba sprema

Nedilja je
Ni orat ni kopat

Šporet hukti tilovinom
Dušom dim se puši

Muško tu se znoji
Dok u zdjelu gleda

Lučenica pura
Pobijedit se treba

Did, ćaća i striko
Neumorno grabe

Ja za njima pratim
A baba zaliva

Kad se ona zasitila
Niko i ne pita

Nogom ritam daje
Nota ne poznaje

Crna tava i marama
Baba stara mučenica

Rado trpi, igra, pleše
Kad je pura lučenica

NE MEZIŠ

već tu ždereš
gladi nezasita

meza sitna al' je bitna
neva ljuta nek ne luta

sunce evo zazvizdalo
bela tek se zabilila

ni adute ne znaš brojit
sedan, osan, devet

brez zvanja i bez znanja
sidiš tu ko
                 kaputina

kući ideš pješke, štopom
T za lule, L je tele

stoj!, stani
zar ne vidiš kako

gusto i kroz granje
sprema nam se
nakvo
da
prostiš
sranje

TRAVA IVA

Mlado ludo
To do podne spava

Pa izlaze vani
Ta đe im je glava

Dica drogu puše
U kafu im meću

Crnog soka pijem
Drogirat se neću

Trčim svojih
Stometara dršće

Zajahavši zebru, jasno stižem kući
Pod jorgan-planinom
Sanjam kamione

Baba prdne
Ispadnuše zubi
Kupim žurno šuškave bombone

Did ne zna ni godišće svoje
Niže duhan
Vijenci se ne broje

Na kraj sela udari me šporet
Trava Iva i od mrtva
Učini me živa!